PLAV -Se­kre­ta­ri­jat za pri­vre­du, raz­voj i fi­nan­si­je Op­šti­ne Plav, u su­sret tu­ri­stič­koj se­zo­ni, pred­sta­vio je plan po­nu­da, s na­gla­skom na iz­u­zet­ne pri­rod­ne, kul­tur­ne i tu­ri­stič­ke atrak­ci­je. Pod­vu­če­no je da se tu­ri­stič­ka po­nu­da op­šti­ne te­me­lji na pri­rod­nim lje­po­ta­ma kra­ja, kao pri­mar­na po­nu­da, dok je se­kun­dar­na ne­raz­vi­je­na, po­seb­no sa­o­bra­ćaj­na in­fra­struk­tu­ra. Na­vo­di se da je ana­li­za tu­ri­stič­ke po­nu­de po­ka­za­la da su pri­rod­ne atrak­ci­je no­si­lac raz­vo­ja tu­ri­zma. Pre­ko je­ze­ra, kra­ških vre­la, pla­ni­na i bi­o­di­ver­zi­te­ta, op­šti­na Plav ima iz­u­zet­nu po­nu­du, a od ve­li­ke je va­žno­sti po­sto­ja­nje NP „Pro­kle­ti­je“, što da­je mo­guć­nost uklju­če­nja na re­gi­o­nal­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou. Po­nu­da kul­tur­no-isto­rij­skih atrak­ci­ja va­ri­ra od sred­njeg do vi­so­kog ni­voa, dok je kva­li­tet smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta na ni­skom ni­vou.
-Ana­li­za tu­ri­stič­ke po­tra­žnje ura­đe­na je na osno­vu an­ke­te ko­ju je u 2009. go­di­ni spro­ve­la TO Plav u sa­rad­nji sa GTZ-om. Tu­ri­sti su na­ve­li da su za tu­ri­stič­ku po­nu­du Pla­va po­treb­ni bo­lja put­na i sport­ska in­fra­struk­tu­ra, par­king, vi­še tu­ri­stič­kih pa­ke­ta, bo­lji kva­li­tet smje­šta­ja i vi­še smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta, ure­đen kamp, ba­zen, ve­ća hi­gi­je­na pro­sto­ra, vi­še ak­tiv­no­sti lo­kal­ne upra­ve na pod­ruč­ju tu­ri­zma, vi­še i kva­li­tet­ni­je tu­ri­stič­ke in­for­ma­ci­je i sig­na­li­za­ci­ja, vi­še po­nu­de zdra­ve hra­ne, uslu­ge iz­najm­lji­va­nja auto­mo­bi­la, bi­ci­ka­la i kamp opre­me, bo­lje po­zna­va­nje je­zi­ka od stra­ne tu­ri­stič­kih rad­ni­ka, bo­lja po­nu­da su­ve­ni­ra.... –na­vo­di se u ana­li­zi ele­me­na­ta tu­ri­stič­ke po­nu­de.
Ana­li­za je po­ka­za­la da se u Pla­vu mo­gu iden­ti­fi­ko­va­ti če­ti­ri in­te­gral­na tu­ri­stič­ka pro­iz­vo­da: ak­ti­van od­mor, pu­te­vi­ma kul­tu­re i isto­ri­je i ku­li­nar­stvo i za­ba­va. Ak­ti­van od­mor ob­u­hva­ta naj­ve­ću ra­zno­li­kost tu­ri­stič­kih po­nu­da, dok su pla­ni­na­re­nje, šet­nja i ri­bo­lov tu­ri­stič­ki pro­iz­vo­di ko­ji su tre­nut­no na vi­so­kom ni­vou raz­vo­ja.
-Ve­ći­na tu­ri­stič­kih pro­iz­vo­da je tre­nut­no sla­bo ili ve­o­ma sla­bo raz­vi­je­na. Ja­ko vi­sok po­ten­ci­jal raz­vo­ja ima­ju ze­le­ni, bi­je­li i adre­na­lin­ski spor­to­vi, ku­li­nar­stvo i ri­bo­lov. Za re­a­li­za­ci­ju ovih po­ten­ci­ja­la po­treb­na su vi­so­ka fi­nan­sij­ska ula­ga­nja. Ko­ri­šće­nje pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la uz ak­tiv­nu pri­vat­nu ini­ci­ja­ti­vu je do­volj­no za raz­voj ze­le­nih spor­to­va: pla­ni­na­re­nja, šet­nje i bi­ci­kli­zma kao i adre­na­lin­skih spor­to­va: pa­ra­glaj­din­ga, al­pi­ni­zma, pe­nja­nja, slo­bod­nog pe­nja­nja, he­li­ski­in­ga i ku­li­na­ri­ke. Ukrat­ko, ana­li­za tu­ri­stič­ke po­tra­žnje je po­ka­za­la da je pod­ruč­je op­šti­ne iz­u­zet­no bo­ga­to tu­ri­stič­kim atrak­ci­ja­ma, pr­ven­stve­no pri­rod­nim lje­po­ta­ma. Ve­li­ki po­ten­ci­jal pred­sta­vlja i NP Pro­kle­ti­je, ko­ji mo­že u ve­li­koj mje­ri po­mo­ći da se tu­ri­stič­ke po­nu­de op­šti­ne po­no­vo mo­gu uklju­či­ti u tu­ri­stič­ku po­nu­du re­gi­je i dr­ža­ve. Ge­ne­ral­na i tu­ri­stič­ka in­fra­struk­tu­ra su ne­raz­vi­je­ne, dok je tu­ri­stič­ka su­per struk­tu­ra ja­ko ne­raz­vi­je­na. Za­to će ubu­du­će bi­ti po­treb­ni vi­so­ki na­po­ri za raz­voj ovog di­je­la tu­ri­stič­ke po­nu­de. Iz­grad­njom put­nih pra­va­ca Mu­ri­no-Ča­kor-Peć i Gu­si­nje-Pod­go­ri­ca, pre­ko Al­ba­ni­je, sva­ka­ko bi pred­sta­vlja­lo zna­ča­jan ali ne i do­vo­ljan ele­ment za raz­voj ove de­sti­na­ci­je –is­ti­če se u na­ve­de­noj ana­li­zi.
Na­gla­še­no je da tu­ri­stič­ki pro­iz­vo­di ko­ji su ve­za­ni za pri­rod­ne lje­po­te kra­ja –pla­ni­na­re­nje, šet­nja i ri­bo­lov, tzv. ze­le­na i pla­va pri­rod­na bo­gat­stva, ima­ju vi­sok raz­voj­ni po­ten­ci­jal i pred­sta­vlja­ju no­si­o­ce raz­vo­ja tu­ri­zma. Tu je po­treb­no uklju­či­ti i raz­voj auten­tič­nih do­ma­ćih pro­iz­vo­da, kao što su eko-ka­tu­ni, ja­ha­nje ko­nja, pro­mo­ci­ja kul­tur­ne ba­šti­ne, tra­di­ci­o­nal­ne na­rod­ne igre i ples, bo­ta­nič­ki tu­ri­zam, is­pi­ti­va­nje pe­ći­na i ja­ma, i dr. Za re­a­li­za­ci­ju ovih po­ten­ci­ja­la po­treb­na je pri­je sve­ga ini­ci­ja­ti­va pri­vat­nog sek­to­ra kao i ak­tiv­na po­dr­ška lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i dr­žav­nih or­ga­na.
U ana­li­zi tu­ri­stič­ke po­nu­de op­šti­ne Plav se za­klju­ču­je da no­si­o­ci po­sla u svim seg­men­ti­ma tre­ba da bu­du svi su­bjek­ti u op­šti­ni i dr­ža­vi, od Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća, pre­ko LTO, RTO i pla­ni­nar­skih dru­šta­va, Op­šti­ne, ško­la, NVO sek­to­ra, NP Pro­kle­ti­je, Mi­ni­star­stva tu­ri­zma, te op­štin­ske i re­pu­blič­ke in­spek­ci­je.
N.V.

Za­bo­ra­vlje­ni i na zad­njem mje­stu

-Po­red svih kom­pa­ra­tiv­nih pred­no­sti na­še op­šti­ne za raz­voj tu­ri­zma, u od­no­su na na­ma kon­ku­rent­na pod­ruč­ja u dr­ža­vi, sa ža­lje­njem mo­že­mo kon­sta­to­va­ti da na­ša op­šti­na u po­gle­du raz­vo­ja tu­ri­zma, umje­sto da se raz­vi­ja i bu­de pri­vlač­na tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja mno­gim tu­ri­stič­kim tr­ži­šti­ma, za­bo­ra­vlje­na je i na­la­zi se i da­lje na zad­njem mje­stu. Ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da je AD „Plav­sko je­ze­ro“, ne­ka­da­šnji no­si­lac tu­ri­stič­ke po­nu­de Pla­va, pri­va­ti­zo­va­no na već po­zna­ti na­čin, i da vla­snik ne po­ka­zu­je na­mje­ru da po­sto­je­će ho­tel­ske sa­dr­ža­je sta­vi u funk­ci­ju, i u na­red­nim go­di­na­ma ne­će­mo ima­ti od­go­va­ra­ju­će smje­štaj­ne i osta­le ka­pa­ci­te­te za br­ži raz­voj tu­ri­zma u na­šoj op­šti­ni. Zna­čaj­ni pri­hvat­ni ka­pa­ci­te­ti su „Ku­la Da­mja­no­va“, na oba­li Plav­skog je­ze­ra, sa 85 le­ža­ja i re­sto­ra­nom od 200 mje­sta, kao i Mo­tel „Akva“, sa 28 le­ža­ja i re­sto­ra­nom od ta­ko­đe 200 mje­sta. Tu je i „Đer­dan“, sa 20 le­ža­ja, kao i ve­ći broj ma­njih ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta. Što se ti­če pri­hva­ta u pla­nin­skom smje­šta­ju tu je Eko-pla­ni­nar­sko na­se­lje „Hrid“ u Ba­bi­nom Polju, sa 30 le­ža­ja i pra­te­ćim pro­sto­rom – na­ved­eno je u pla­nu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du, raz­voj i fi­na­nsi­je.